CREW

Nadica	Perović	Beograd	SRBIJA	4		CREW
Nestor	Stojic	Beograd	SRBIJA	4		CREW
Katarina	Zlatic	Beograd	SRBIJA	2		CREW

Sky Dome

Wiel Arets / Amsterdam

GRAD: Amsterdam

OBJEKAT: Sky Dome

AUTOR : Wiel Arets

Klijent : Wilma Bouw

Godina izgradnje : 1995

Površina : 21.400 m2

Budžet :  

Koncepcijski opis :

Objekat  se nalazi na veštački napravljenom ostrvu KNSM 1903.godine, a koji je deo urbane obnove projekta master plana arhitekte Jo Coenen-a zajedno sa ostrvom Javom iz 1990.godine. Danas su to dobro dizajnirane gradske četvrti na samo nekoliko minuta vožnje autobusom od centra grada. Predstavljaju sintezu između savremene arhitekture i istorijske i tradicionalne arhitekture  Amsterdama.
Ova ostrva su bila napuštena posle dekolonizacije Indonezije zbog nedostatka i gubitka trgovine, a odatle potiču i nazivi samih ostrva. Zapravo, KNSM je skraćenica brodogradilišne firme, pošto je ostrvo nastalo da bi se koristilo kao luka u vreme ere parobroda. Danas se još mogu naći tragovi stare luke.
Umetnici, skvoteri „urbani nomadi”. su počeli da preuzimaju zgrade i da ih koriste kao privremeni smeštaj toko 70-tih i 80-tih godina. Posle urbane obrnove to i dalje ima boemsku crtu. Pored stambenog prostora, tu se nalaze razne galerije, radni prostori umetnika, ali takođe predstavlja jednu od privlčačnih lokacija za stanovanje. Prema istraživanju iz 2000.godine utvrđeno je da je 76% stanovinštva čine samačka domaćinstva i domaćinstva bez dece, dok je 18% sa vrlo malom decom. Stanovnici su visoko obrazovani. Takođe je prihod visok, jedan od četiri stanovnika ima bruto godišnjih prihoda preko 70 000e.
Prema podacima iz 2012. godine,  na površini od 14ha živi 2470 stanovnika. KNSM ima dva velika stambena bloka sa dužinom od 170m i širine 60m, koja su u sredini podeljena bulevarom  . Sky Dome je jedina visoka zgrada na ostrvu sa visinom od 63m tj 22sprata i kao takva predstavlja reper za okolinu.

Ambijentalni kvaliteti :

       ostrvo nekada, kao međunarodna luka

      

       i danas kao stambeno naselje
      


      
                                         

Korišćenje :

Objekat se sastoji iz 4 odvojena dela koja zapravo nisu dezintegrisana u fragmente, već predstavljaju celinu-tesno grupisanu kulu. Različite visine četiri elemanata su iskontrolisane tako što su u prizemlju zajedničkim prostorijama varirajuće  visine, da bi od prve etaže bila postignuta kontinualna horizontalnost svih 4 dela.
Kula ima 22 spratova sa 105 stanova, tj 21 spratova sa po pet identičnih stanova po etaži i penthausom na poslednjem spratu Postoji i parking, koji je inntegrisan sa podrumom. U prizemlju je skladišteni prostor za bicikle i kontejner prostor, kao i zajednička prostorija. Fasada je od prefabrikovanih betonskih elemenata 2x2m. Zbog oblika kalupa stvara se kontinuiranost fasade. Svojim sivilom se daje jedan jasan akcenat, odaje se utisak monumentalnosti i ubedljivosti, a opet u isto vreme jednostavnost i lako razumevanje.






    


         

Glavni problemi projekta :

Radeći analizu o ovom objektu uz pomoć časopisa i interneta, nisu uočeni veći  problemi na ovom objektu.
Postoji podatak o anketi vezano za generalno mišljenje o stanovanju u ovoj oblasti gde su većina stanovnika  zadovoljna životom na vodi i sa ovakvom arhitekturom, ali da im nedostaje zelenilo, kao i parking mesta. Dobra strana je ta da ova oblast ne predstavlja turističko mesto, tako da je mirno za život.

NETHERLANDS

ARCHITECTURE

INSTITUTE

Joe Coenen/Rotterdam

GRAD: Roterrdam

OBJEKAT: Netherland Architecture Institute

AUTOR : Joe Coenen

Klijent : Netherlands Architecture Institute

Godina izgradnje : 1998 - 1993

Površina :

Budžet :

Koncepcijski opis :

Zgrada Novog Instituta za arhitekturu je koncipirana tako da odgovara zahtevima i ciljevima koji se sprovode u Institutu za arhitekturu. Vodeći se tim ciljevima, Joe Coenen je izprojektovao  tri odvojene strukture koje odgovaraju svakom zadatku Instituta za arhitekturu:

1. prikupljanje, sortiranje i dostupnost arhivske građe, uključujući i biblioteku

2. izučavanje arhivske građe kao i praćenje aktuelnih dešavanja

3. promovisanje dobijenog znanja u vidu predavanja, izložbi, publikacija i  različitih događaja

Pored ove tri jedinice, postoji i četvrta, koja je namenjena javnosti.

Odeljak za arhivsku građu se nalazi u uzdužnoj, blago zakrivljenoj građevini dugoj 200m. Ona tako prati zakrivljenje Rochussenstraat ulice i odvaja Museum park od prometne saobračajnice. sam objekat je izgrađen od betona crvene boje. Ova struktura je neznatno podignuta od zemlje, kreirajući na taj način arkadni svod.

Izložbeni prostor je smešten u pravouganom objektu koji je obložen bronaksto - ljubičastom ciglom. Prodor prirodnog svetla je rešen postavljanjem stakleng krova. Rešetkasta konstrukcija međuspaatova omogućava da svetlost dospe i do najnižih etaža.

Centralna struktura predstavlja jezgro celog tog kompleksa. Ona dominira svojom visinom u odnosu na druge jedinice. Upotrebom staklene fasade, ova jedinica je vizuelno dobila poseban identitet od drugih koji je okružuju. U njoj su smeštene istraživačke i  kancelarijske prostorije.

    

Ispod ove jedinice, nalazi se četvrta, pridodata betonska struktura u koja je namenjena za javni sadržaj. Tu su: kafić, knjižara, auditorijum i drugi javni sadržaji. Ona je normalno postavljena u odnosu na jedinicu sa arhivskom građom.

Upotreba različitih materijala za svaku jedinu, definiše njihovu namenu i šta se u njoj nalazi. Tako je jedinica gde se čuva arhivska građa zatvorena sa svih strana po samoj svojoj prirodi, dok je jedinica gde su smešteni upravni prostori otvorena i komunicira sa okolinom.

Ambijentalni kvaliteti :

Joe Coenen je prilikom planiranja ovih jedinica pazio na njihov međusobni odnos i ako one predstavljaju posebne celine, ali i na njihov odnos tj. odnos čitavog kompleksa prema njegovoj okolini. Kroz određen način pozicioniranja objekata, Joe Coenen je ispratio i naznačio glavne pravce okoline koja okružuje institut. Deo kompleksa prati krivinu duž Rochussenstraat ulice formirajući granicu sa Museum parkom. Centralna zgrada je tako pozicionirana da naglašava pravce koji se pružaju iz Museum parka, dok je objekat u kom su smešteni izložbeni prostori pozicioniran tako da prati poziciju Boijmans-van Beuningen muzeja.

Korišćenje :

Objekat prvenstveno koriste zaposleni u Holandskom institutu za arhitekturu. Pored upravnog osoblja u primarne korisnike spadaju i istoričari - arhitekte koji se bave sakupljenjem i analiziranjem arhiva i osoblje koje se bavi praćenjem savremenih tokova u arhitekturi. Kako institut ima za cilj da publikuje i prezentuje svoje istraživanje, tu su zaposleni i razni predavači ali i predavači koji dolaze na poziv kada se obrađuje tematika koja je njima bliža po prirodi profesije. Mogućnost korišćenja imaju i svi ostali zainteresovani iz struke kojima je potrebna saradnja sa instituom kroz bibilioteku ili arhivu, ali i svi zainteresovani koji nemaju dodirnih tačaka sa arhitekturom ili istorijom kroz različite izožbe i predavanja. Aktiviranjem različitih javnih sadržaja (kafića, knjižare i auditorijuma) je omogućen pristup i široj javnosti.

Glavni problemi projekta :

Kroz ovu analizu izučavajući relevantnu građu u knjigama, časopisima i na internetu i kroz analizu drugih arhitekata, nisu uočeni problemu na ovom projektu.

Lični stav autora o objektu :

Cilj ovog projekta je bio da ispuni zahteve i ciljeve Holandskoh instituta za arhitekturu kroz projektovanje zasevnih jedinica koja bi bila međusobno povezana i na taj način činila jednu veću celinu. Odgovor na zadati ambijent bi se nalazio kroz pozicioniranju svake jedinice kao odgovor na neku postojaću strukturu.

Vaš lični stav o objektu :

Kvalitet projekta se može videti kroz zadatak na koji svaki arhitekta mora da odgovori - uklapanje u okolinu. Joe Coenen je na veoma poseban način odgovorio na ovaj zadatak. Praveći svoj koncept, on je došao i do rešenja ovog problema. Praveći zasebne jedinice za različite funkcije, Joe ih je tako pozicionirao i materujalizovao da svaka odgovara nekom važnom okolnom činiocu koji utiču na ambijent lokacije. Polazeći takvim idejama, uspešno su povezani stara i moderna arhitektura. Prelaz in starog i novog je suptilan i na prvi pogled se ne primećuje već se on otkriva tek analizom koncepta celog projekta.

Pored uspostavljanja dobrog odnosa kroz morfologiju i strukturu, kvalitet ovog projekta se ogleda i u činjenici da je uspostavljen dobar odnos i sa lokalnom zajednicom. Ovde se pokazalo da sa sadržajnost ima veliku ulogu u ostvarivanju veza između investitora i različitih korisnika. Pored osnovne namene objekta da sakuplja, obrađuje i promoviše građu iz oblasti arhitekture, želja uprave instituta je bila da i bilo koji stanovnik lokalne zajednice koji je ne zainteresovan za arhitekturu, ima mogućnost da dođe i zadrži se. Uvođenjem dodatnih sadržaja poput kafića, knjižare i auditorijuma, omogućen je pristup i svim drugim licima. Od velike važnosti je i njihovo pozicioniranje kojim je Joe Coenen profesionalno pristupio. Postavio ih je da budu blizu ulaza, da korisnik ne mora da se kreće kroz ceo kompleks, ali i blizu ostalih službi vezanih za arhitekturu da korisnik ima mogućnost njihovom pristupu.