RT XXX

Nikša	Kovačević	Novi Sad	SRBIJA	3		RT XXX
Aleksandra	Rakovic	Novi Sad	SRBIJA	4		RT XXX
Mirjana	Živanov	Novi Sad	SRBIJA	4		RT XXX

APOLLO HOTEL

William Alsop/Almere

GRAD: Almere

OBJEKAT: Apollo Hotel

AUTOR : William Alsop

Klijent : MAB Groep BV

Godina izgradnje : 2008

Površina : 16 000m2

Budžet :

Kontekst:

Almere je moderan i relativno nov holandski grad sa oko 200.000 stanovnika. Zemljište na kojem se on danas nalazi je prvobitno bilo namenjeno poljoprivrednim površinama, a nastalo je „otimanjem” od vode, kao jedan od 5 planiranih poldera. Međutim, posle drugog svetskog rata, bilo je potrebno obezbediti veliki broj kuća za smeštaj stanovnika Amsterdama, čiji se broj sve brže povećavao. Grad se tada još uvek zvao  Zuidweststad (Jugozapadni grad), ali je 1970-ih  dobio naziv Almere, po istoimenom jezeru.

Prvi koncept za Almere je bio stvaranje policentričnog grada koji bi se sastojao od nekoliko nukleusa različitih po veličini i karakteru, međusobno odvojenih zelenim pojasima. To je karakterističan primer engleskog vrtnog grada. Nakon završetka izgradnje dva ovakva nukleusa krajem 1980-ih godina, ovaj koncept je napušten.

Stanovništvo se uvećavalo, a zbog nedostatka sadržaja karakterističnih za centar grada, Almere je postao grad spavaonica. Prelaz od grada srednje veličine do velikog je zahtevao novi masterplan i posebno planiranje centralne zone. 1994. je raspisan konkurs na kojem je pobedio Rem Koolhaas.

Koncept koji je donela OMA (Office for Metropolitan Architecture) zasnivao se na tome da novi plan centra grada bude sve što sam grad nije: Almere je spušten, plan je podignut; Almere je ortogonalan, plan ima jake dijagonale; Almere je male gustine, plan je velike gustine.

U samom centru korišćena je strategija razdvajanja kolskog od pešačkog saobraćaja primenom različite nivelacije. U prizemlju, koje predstavlja donji sloj , smešten je saobraćaj, a gornji sloj na visini od 6m je namenjen pešacima.

Planom prikazanim na slici Almere pokazuje tendenciju ka inovaciji i eksperimentu u arhitekturi, te je takav kontekst vrlo bitan za sagledavanje objekata koji u njemu nastaju.

Međutim, upravo ovakav scenario u kojem Koolhaas ima odlučujuću ulogu u odabiru arhitekata koji će graditi u Almeru je podložan kritici da će Almere postati ništa drugo do divljina egzotične arhitekture.

U vezi sa tim je i kritika izneta na račun celog masterplana.

Chipperfild smatra da je problem sa stvarnjem novih gradova taj što ne postoji memorija grada, pa tako ni tenzija između tradicije i inovacije. Jer, ukoliko postoji samo tradicija, ne postoji pomak. Ukoliko postoji samo inovacija, opet ne postoji pomak.  

Russi, s druge strane, ima kritiku upućeno direktno Koolhaasu, optužujući ga da je zanemario kontekst, odvajajući novo jezgro grada od vode.

Koncepcijski opis :

U kontekstu spektakularne arhitekture, hotel Apollo je koncipiran tako da ima dve celine. Jedna je ulazni objekat u prizemlju, nepravilnog oblika nalik mehuru, a drugi deo je blok sa sobama, stubovima odignut od zemlje 4m. Razlog tome je što se hotel nalazi između centra i vode, te na ovaj način pogled na vodu nije prekinut. Istovremeno je i prizemlje dostupno pešacima i biciklistima, koji tako nemaju prepreku pri pristupu vodi.

Ambijentalni kvalitet :

U srcu grada, pored pozorišta i na pešačkoj udaljenosti do nekoliko stotina prodavnica, multipleks bioskopa i svetskih ugostiteljskih preduzeća, nalazi se Apollo Hotel, izgrađen u sklopu zabavnog centra. Svojim izgledom potpuno se uklapa u koncept progresivne i futurističke arhitekture zastupljene u centru Almera.

Ulazni deo u prizemlju na dva nivoa predstavlja amorfna struktura u vidu mehura, prekrivena bakrom koji je na pojedinim mestima već dobio zelenu boju. Ređanje bakra je primenjeno na dva različita načina. Po celoj fasadi trake bakarnih površina se nastavljaju jedna na drugu, dok je na ulaznom delu bakar u vidu romboidnih površina. Jedna strana mehura ima žutu fasadu, što je zapravo staklo obojeno žutom bojom iza kojeg se nalaze sale za sastanke. Prozori su aluminijumski sa crnim premazom

.

Obloga korišćena za oblaganje dela objekta sa hotelskim smeštajem je crveni kedar. Na početku je on imao lepu braon boju, međutim, sada je on srebrnkaste boje. Na slikama je vidljiva razlika u boji. Prozori su takođe od aluminijuma, ali sa belim premazom, a njihov raspored ukazuje na to da se sve sobe koje se iza njih nalaze međusobno razlikuju.

Korišćenje :

Korišćenje hotela je prema njegovom postavljenom konceptu podeljeno na dva dela: ulazni paviljon i blok sa sobama.

Paviljon je osmišljen kao multifunkcionalan prostor. U prizemlju se nalazi prijatan salon, poznati restoran Salada Samba i velika recepcija. Postoje i prostran lobi, a na spratu su dve moderne sale za sastanke.

U salonu je atmosfera veoma prijatna. Postoje kombinacije od crne, roze i crvene boje, ali je ipak najveći deo crn. Veliki zid obojen u roze i lampe sa crvenim sjajem stvaraju udobno i mirno okruženje.

Hotelski blok raspolaže sa 117 komfornih soba, opremljenih sa specijalno dizajniranim namestajem i najmodernijom tehnologijom. Sobe su šarene sa svetlim kupatilom i opremljene su svim tehničkim objektima.

Za dizajn enterijera zaslužan je  Theo Spies (SBS architects) a izvođač je bio Midreth.

Glavni problemi projekta :

Problemi uočeni na objektu su dvojake prirode: tehničko-funkcionalne i konceptualne.

Ulazni paviljon je svojim manjim prozorima trebalo da omogući dovoljno prirodnog osvetljenja, ali se ispostavilo da kada je veliki prozor sa bočne strane zatvoren nema dovoljno svetlosti u zgradi.

Drugi problem te prirode je sama fasada, kako na hotelskom bloku, tako i na ulaznom paviljonu. Bakarna fasada je na pojedinim mestima već poprimila zelenkastu boju, dok je fasada od kedra izgubila svoju izvorno crvenkastu boju i sada ima isprano sivu.

Drugi problem vezan je za sam pristup projektvanju, a koji se dovodi u neodvojivu vezu sa masterplanom postavljenim od strane OMA-e. Alsopov projekat upravo ukazuje na slobodu, ali i opasnost koja je generisana masterplanom. Objekat Apollo hotela se nalazi u sklopu pet drugih građevina i sve su slobodnostojeće, i sve su različito nivelaciono tretirane. One nemaju lice i naličje, prednji i zadnji deo, već zahtevaju da budu trodimenzionalno shvaćene, mogu se sagledati tek kada se oko njih obiđe krug. Tako se na neki način gubi arhitektura, a postiže efekat parka sa skulpturama, i to u ovom slučaju, sa popriličnim brojem njih.

Lični stav autora o objektu :

Stav autora je bio da se posebno obrati pažnja na tretiranje same funkcije hotela, kao i korišćenja javne površine koju objekat zauzima.

Blok sa hotelskim sobama je jasno odvojen od javnog sadržaja koji svaki hotel ima, kako funkcionalno, tako i oblikovno. Posebno je bilo bitno odići hotelski blok od tla, kako bi ono postalo javna površina, skver atraktivan tokom cele godine.

Vaš lični stav o objektu :

Apollo Hotel je primer moderne i futurističke arhitekture. Svojom neobičnom formom uklapa se u koncept samog grada i doprinosi atraktivnosti centralnog područja.

Podelom zgrade u dve celine omogućeno je razdvajanje funkcija između prostora rezervisanog samo za gostinske sobe i dela gde su prijemi, socijalizacija i razonoda. Isto tako, obezbeđena je i njihova povezanost.

Sto se tiče ambientalnog karaktera, enterijer objekta deluje veoma privlačno i komforno, ali nedostatak svetlosti u ulaznom paviljonu kada fasada mora da bude zatvorena moze da umanji kvalitet boravka u ovakvom prostoru. Međutim, sobe su prilično dobro osvetljene, a neke imaju i direktan pogled na vodu koji ima umirujući efekat. Svakako je pozitivna stvar izdizanje hotelskog bloka, što je kod Alsopa čest motiv, kako se pogled u razmeri čoveka ne bi prekinuo.

Arhitektura zgrade prati principe Le Corbusier-ovog odignutog, odnosno slobodnog prizemlja i horizontalno postavljenih prozora, kao i Frank Lloyd Wright-a  tj. zalaganja za uklapanje sa prirodnim, te je prizemni deo dobio organsku formu.

Na kraju, objekat je ispoštovao kontekst koji je postavljen konceptom, a posebna je tema da li je to ono čemu arhitektura i urbanizam treba da teže.

Ostalo :

Objekat koji se nalazi pored Apollo Hotela, a koji je u sklopu zabavnog centra takođe radio Alsop, može se dovesti u neposrednu vezu sa hotelom, tačnije, ulaznim paviljonom. Muzinq, platforma pop muzike, ima sličnu fasadnu oblogu, kao i ulazni paviljon, samo što je ovde od cinka, a ne od bakra.

Objekat na koji se hotelski blok može referisati je Sharp centre za dizajn u Ontariu, Kanada. On je takođe odignut od zemlje i stoji na različito obojenih stubova.

Detalji konstrukcije

1. Fasada

ukupno 15cm, spolja ka unutra:

-bakarna obloga

-hidroizolacija

-šperploča 18mm

-lajsne 38x100mm (između kojih je hi)

-parna brana

-dvoslojna šperploča

-IPE profil

ukupno 15cm, spolja ka unutra:

-WCR ploče za oblaganje (WesternRedCedar)

-lajsna

-hidroizolacija

-lajsne 38x100mm (između kojih je hi)

-parna brana

-dvoslojna šperploča

2. Fundiranje 
3. 

3. Staklena fasada

4. Krovni prozor

5. Konstrukcija