PIXELS

Snežana	Bobić	Novi Sad	SRBIJA	3		PIXELS
Dunja	Mitrovic	Novi Sad	SRBIJA	3		PIXELS
Jovana	Radević	Novi Sad	SRBIJA	3		PIXELS

EDUCATORIUM

OMA / Utrecht

GRAD: Utrecht

OBJEKAT: The Educatorium

AUTOR : OMA

Klijent : University of Utrecht

Godina izgradnje :1997

Površina : 11000 m2

Budžet : 12 miliona  €

Koncepcijski opis :

Lociran u centru Univerzitetskog kampusa Uithof, u blizini centra Utrehta, ovaj objekat je najpoznatiji po svojoj primeni betona. Betonska konstrukcija zgrade se savija i formira pod, zid i plafon u jednom zakrivljenom pokretu. Na plafonu, čelične armaturne šipke vire iz ogoljene betonske ploče. Čelik i beton se razdvajaju dozvoljavajući svakom materijalu da radi sa optimalnom efikasnošću: 20cm tanka betonska ploča premošćava rastojanje od 21m. "Sastavljen od dve ravni koje se savijaju da se prilagode širokom spektru različitih programa uključujući otvoren trg, dve sale za predavanja, kafeteriju i objekat za testiranje. Ravni se susreću i formiraju jedinstvenu trajektoriju u kojoj je celokupan univerzitetski doživljaj – socijalizacija, učenje, testiranje – povezan." Zgrada je zamišljena kao pokušaj da se generiše oblik društvenih susreta. Prostorna struktura je dizajnirana da deluje prvenstveno kao mreža u kojoj su pojedinci, odnosno, studenti slobodni da otkrivaju sopstvene pristupe i kreću se kroz zgradu. Educatorium Utreht spaja dve postojeće zgrade, izgrađene šezdesetih godina, sa hibridnom arhitekturom stakla i čelika, podeljenom trakom cementa čije linije odražavaju put studentskog života i određuju različite funkcionalne prostore. Koncept koji je povezan sa dva komada papira koji su presavijeni i povezani zajedno, stvarajući unutrašnji i spoljni nivo u isto vreme.

Ambijentalni kvaliteti :

Jedan od jedinstvenih aspekata Educatoriuma, koji može biti pripisan skoro svim delima Koolhaasa, je fluidnost u konceptu programa koji se poravnava ne na jednom nivou, već na višestrukim nivoima u kojima se aktivnost  javlja iznad,  ispod,  a i  u sred onoga što se smatra normalnim podnim  nivoima. Zaista, učionice, čekaonice, prostorije za sastanke i opšte oblasti nalaze se tako da komunikacijski spratovi dižu Educatorium iz prizemlja duž ostatka zgrade.

• Kafeterija

Kafe se nalazi ispod poda auditorijuma. Linije stubova su gušće na jugu i skoro nestaju severno prema pejzažu. Dizajniran da primi do 1.000 ljudi, sa 900 sedišta, kosi krov postavljen zajedno sa "slučajnim" rasporedom stubova generiše niz "mesta " u velikoj prostoriji. Ispod ulazne rampe parkirani su bicikli.

Tokom zgrade, severni kraj je otvoren, dok je južni zatvoren više. Ova razlika se izražava kroz materijalizaciju i različitim stepenima neprozirnosti i transparentnosti okruženja.

• Auditorijumi

Dvema salama se pristupa preko velikog ulaza sa rampom. Na severnoj strani, najveći auditorijum sa 500 sedišta, ima otvoren pogled na botaničke bašte. Dva zakrivljena zida formiraju prostoriju, jedan masivan, jedan od stakla. Laminirano hologramsko staklo je transparentno ili providno, u zavisnosti od tačke gledišta posmatrača, stakleni zid deluje kao veštački oblak, ili alternativno dobijanje svetlosti zaklanjajući pogled na spolja, a pružajući privatnost unutra.

Drugi auditorijum, za 400 ljudi, se nalazi na južnom području. Pokrivajući dobijeni jaz između dva zida, gusta struktura krova je napravljena od niza I -greda koje stvaraju čeličnu površinu.

Na ovom nivou se nalazi polu - pokrivena površina sa upadljivim oblicima "stena" koje studenti koriste kao mesto za sedenje, ćaskanje, učenje ili koncentraciju.

• Učionice

Iznad ulaznog lobija, nalazi se dvospratni blok u kojem su locirane učionice za ispite. Iako su planirane za masovno ispitivanje, omogućavaju različite konfiguracije nameštaja i upotrebe.

Korišćenje :

Naziv Educatorium je zapravo izmišljena reč koja je trebala da označi objekat namenjen centru za učenje,  i mesto u kome se promoviše visoko obrazovanje. Ovaj objekat deli aktivnosti 14 fakulteta i mnogih istraživačkih instituta, stvarajući novi veliki centar za susrete i razmenu informacija. Shvatajući ga kao enkapsulaciju celokupnog univerzitetskog iskustva u jednoj zgradi, Koolhaas i OMA tim su Educatorium koncipirali kao fabriku za učenje tradicionalnim formalističkim pristupom kao i za povremene posete ili studentske razmene. Educatorium je specijalno dizajniran tako da procesi socijalizacije, učenja i ispita se prožimaju međusobno, zamagljujući granice između prostora za odmor, učionica i hodnika, pa postoji stalna redefinicija šta znači učiti u društvenom okruženju. Ako se posmatra dijagram centra, vidi se da je veličina zgrade i složenost duboko strukturirana, odnosno, svim velikim prostorima se pristupa u šest nivoa. Zgrada ima tri funkcionalne "atrakcije", amfiteatar, sobu za ispitivanje i kafeteriju, od kojih je svaka povezana većim društvenim protokom prostora. Educatorium se opisuje kao radikalno inovativna zgrada na svom najpovršnijem nivou, sintetičkog pejzaža, sa konzervativnom dubinom. Sve druženje, kontakt i razmene ideja odvijaju se u površinskoj mreži. To podrazumeva da se legitimnost ustanove nalazi u dubini prostorne strukture.

Glavni problemi projekta :

Loš odnos prema detaljima ili nedostatak pravilnog održavanja je uzrokovao da fasada izgleda staro i zapušteno, već posle samo par godina.

Lični stav autora o objektu :

Educatorium je prvi univerzitetski projekat kako Rema Koolhaasa, tako i OMA-e. 

Vaš lični stav o objektu :

 Osim zanimljivog kombinovanja namene i tekućeg prostora ovog edukativnog objekta, svakako je zanimljivo i sagledati koncept objekta i upotrebu betona u formi dve ravni papira koje se ukrstaju.

Ostalo :

Da bi se ispitala održivost projekta, Koolhaas je uživao saradnju arhitekte Cristophe Cornubert koji je specijalizovan za održive alternative za odlaganje materijala štetnih po okolinu. Dva arhitekte su uradili zgradu koja želi da smanji potrošnju energije i emisiju ugljen -dioksida, i da obezbedi dobre termalne i vizuelne uslove unutra kroz kontrolu prirodnog osvetljenja i grejanje - klima uređajem.

Da bi smanjili širenje i korišćenje energije na severnoj i zapadnoj fasadi, postavljane su velike površine staklenih izolatora koji garantuju savršen efekat sunčevog zračenja, čime se omogućava akumulacija toplote i efekat staklene bašte štedi električnu energiju za osvetljenje.

Arkadno pokrivene pozornice, konferencijske sale, generisane krivom trakom preseka cementa zgrade, su interesantne, ne samo sa kompozicione tačke gledišta, već i sa pristupa izgradnje održivih objekata.

Izbor ostavljanja strukture cementa na vidiku i korišćenje manjeg iznosa ovog materijala, debljine 20 cm, umesto 60 cm, pruža estetiku zgrade i potvrđuje da održiva gradnja može biti sinonim za dobru arhitekturu.
Iako nisu dostupni studentima, krovni vrtovi se koriste za držanje kišnice u nastojanju da se smanji opterećenje otpadnih voda, a pružajući paletu boja zgradi.

Objekat je dobio nagradu Gerit Ritveld 1999. godine.

Postoje tvrdnje da je Educatorium poslužio kao inspiracija Dilleru Scofidu 2006.godine za Renfo Institute of Contemporary Art  u Bostonu. 

RIETLANDEN

Claus en Kaan Architecten / Amsterdam

GRAD: Amsterdam

OBJEKAT: Rietlanden

AUTOR : Claus en Kaan

Klijent : De Principaal

Godina izgradnje : 2001.

Površina :

Budžet : 9 500 000 €

Koncepcijski opis :

U ovom delu Rietlandena koji se od Sporenburga deli samo sirinom ulice, strog raspored ulica Bornea I Sporenburga ciji se razvoj nastavlja, je posluzio kao inspiracija tako sto je ispracena striktna podela izmedju javnog prostora ulice I privatnog domena kuce.

Ambijentalni kvaliteti :

Razlicite velicine prozora I kompozicije fasada se lako sagledavaju kad se prolazi pored. Generalni utisak je nametnut u vecoj meri multiplikacijom prozora I refleksijom od stakala I aluminijumskih prozorskih okvira koji se isticu u odnosu na povrsinu fasade.

Ovaj utisak naglasava blizinu I urbanu zbijenost ovih blokova. Velike staklene povrsine namecu direktnu vezu izmedju objekta I ulice. U njihovoj otvorenosti, ove zgrade su upravo suprotnost generalno na unutra orijentisanim stambenim zgradama Bornea I Sporenburga.

Kao nasledje kuca, ova arhitektura je apstraktna, savremeni eho spekulantske gradjevine devetnaestog veka, u naletu kada su individualne gradske kuce spajane zajedno u velike urbane blokove. Kao I u to vreme kada je nametana taksa na fasadne prozore, neki od prozorskih okana su pravljeni I odmah zatim zatvarani ponovo. Na ovim mestima su na gradjevinu okacene fotografije koje ilustruju industrijsku proslost ove oblasti.

Nizovi se naglo zavrsavaju na ivici parka. Izgradjeni su kao velike slepe fasade sa konfiguracijom od 128 gnezda za laste, sto je ekoloski odaziv alternativan egalitarijanskoj distribuciji medju svim stanovima koji je prvobitno zatrazen.

Korišćenje :

Tipoloski, arhitektura mnogo vise varira, sa razlicitim stambenim zgradama razlcitih cena i razlicitim ciljnih grupama kupaca. Kao takav, ovaj objekat je urbani mikrokosmos. Stanovi su smesteni u tri bloka koji zajedno formiraju dva reda.

Fasade odaju veoma malo o kakvim se tipologijama zasebno radi ili o prostornoj kompleksnosti u unutrsanjosti individualne zgrade, od kojih se neke cak razmecu postojanjem penthausa.

Glavni problemi projekta :          /

(uočeni, zabeleženi problemi u gotovom objektu)

Lični stav autora o objektu :      /

(elaboracija autora koji su projektovali objekat)

Vaš lični stav o objektu :

Jako dobar nacin uklapanja objekta u urbanu matricu. Jedna od mozda najzanimljivijih stvari je nacin kako su razlicite tipologije stambenih jedinica, razlicitih velicina i za potpuno drugacije korisnike uklopljene u objekte koji izgledaju skoro potpuno isto i ne otkrivaju velike razlicitosti koje se kriju iza istih fasada.

Ostalo :

Veoma je zanimljivo kako se moderna gradjevina uklopila u staro urbano tkivo da ju je skoro bilo nemoguce pronaci na google earthu 