The Bams

Sanja	Cvetkovic	Nis	SRBIJA	3		The Bams
Milica	Stamenković	Niš	SRBIJA	3		The Bams
Aleksandar	Stanojević	Niš	SRBIJA	3		The Bams
Boba	Stojanović	Niš	SRBIJA	4		The Bams

Erasmus Bridge

Ben van Berkel, UNStudio/ Rotterdam

GRAD: Rotterdam

OBJEKAT: Erasmus Bridge

AUTOR : Ben van Berkel, UNStudio

Klijent : Rotterdam

Godina izgradnje : 1990-1996.

Površina : 802m

Budžet : 165 milion euros (izveden za 163miliona eura)

Koncepcijski opis :

Roterdam je grad na obali Severnog mora, podignut na temeljima prvobitnog naselja iz IX veka, koje je nestalo u poplavama u XII veku. Naselje je obnovljeno u XIII veku, kada je sagrađena brana, da bi 1340. godine, Grof Vilijam IV naselje proglasio gradom i nazivao ga Roterdam. Rot-zbog vlažnog, močvarnog i plavnog zemljišta na kojem leži i dam- brana. Završetkom kanala sredinom XIV veka, stvorila se mogućnost za neometanu trgovinu izmedju Engleske, Holandije i Nemačke. Svi ti trgovački putevi su prolazili kroz roterdamsku luku, što je omogućilo gradu da se modernizuje, urbanizuje i širi. Grad se iz ribarskog sela, zahvaljujući luci koja je imala veze sa celim svetom, kroz vekove pretvorio u strateški važan položaj Evrope. Prokopavanjem novog kanala 1866-1872. godine, reka Mas se povezuje sa Severnim morem, i tako Roterdam postaje najvažnija i najveća luka Evrope.

U II Svetskom ratu, istorijsko jezgro Roterdama biva totalno uništeno tokom bombardovanja. Tokom obnavljnja grada nakon II Svetskog rata, Roterdam postaje metrpola moderne arhitektrure i svetski centar i luka.

Usavršavanjem mreže kanala na kojima leži grad zbog potreba luke i povećanjem populacije, luka se izmeštala ka zapadu i ustupljivala mesto stambenim zonama i drugim sadržajima pozicioniranim na obalama reke Mas. Tako se javila i potreba za boljom povezanošću delova grada, severa i juga, stambene zone sa ostalim zonama. Nakon višegodišnjeg razmatranja, traženja najpogodnijeg mesta za novu sponu grada, 1990. godine, Roterdam poveruje zadatak projektovanja mosta holandskom arhitekti Ben van Berkel-u. Mladi arhitekta je našao pogodno rešenje projektnog zadatka, koje je investitor prepoznao kao najprikladnije. Most je ispunio očekivanja, kako funkcionalno, tako i estetski, urbanistički, arhitektonski, mada je cena izgradnje bila visoka.

Pored cene, koja je dovela u pitanje funkcionalnost mosta i potrebu za istim, bilo je još nekoliko faktora koji su sporili Berkelov most. Ipak, gradske vlasti su odvojile 165 miliona evra sredstava za izgradnju mosta. U narednih 6 godina, trebalo je sagraditi most 802m dužine i 139m visine; koji teži 6800t. Po završetku provere statičke šeme mosta i njegove otporosti na spoljašnje uticaje, Berkel se odlučio za „učvršćivanje“ konstrukcije dodatnim čeličnim kablovima.

Ideja je bila da most spaja južni Roterdam Zuid kvart sa severnim centrom grada, preko reke Mas. Zbog plovnosti reke Mas, most sadrži i pomerajuće delove za propuštanje brodova, široke 89m. Odvojenim trasama je omogućen kako pešački i kolski, tako i biciklistički i tramvajskim saobraćj . Ispod saobraćajne mreže se nalazi restoran, prodavnice, parking, kao i razni drugi sadržaji. Sve to je dobro uhodan tim inžinjera uspeo da izvede u roku, još uz poštovanje budžeta (izgradnja mosta je koštala 163 miliona evra, dok je predviđeno 165 miliona evra)! Bilo je dosta što pozitivnih, što negativnih kritika o izgledu, finansijskoj opravdanosti i funkcionalnosti, ali, po završetku mosta, svi su se složili da će most biti novi simbol grada, zbog svoje grandioznosti. Žitelji Roterdama su mu dali nadimak Labud, dok je zvaničan naziv mosta „Erasmus”, po uglednom roterdamskom renesansnom teologu, botaničaru i filozofu, Desiderijusu Erasmusu.

Most je, pored toga što se odlikuje vanvremenskom arhitekturom, postao  i glavna atrakcija grada, a i samo obeležje istog, dok je po dužini drugi najduži most u Holandiji. Oduševljeni izgledom mosta, holandska kraljevska porodica je Ben van Berkelu dodelila orden za delo.

Ambijentalni kvaliteti :

Od završetka, most je postao poznat po svom dizajnu i zato su mnogi događaji održani na ili u okolini mosta (uključujući i otvaranje trke Tour de France). Most nije toliko značajan za Kop van Zuid koliko je za Roterdam kao celinu. U toku procesa projektovanja bio je na efikasnositi konstrukcije, a ne na arhitektonskim kvalitetima.

Da bi Kop van Zuid bio integrisan u plan Roterdama, Baker i Koolhaas su uvideli potrebu za konstruisanjem mosta koji će, ne samo povezati delove grada, nego i biti produžetak gradskog centra preko reke Mas. Organizovana je javna rasprava sa osnovnim ciljem da bude potvrđena potreba za mostom, a nakon iste je projektni zadatak dodeljen dvojici inženjera. Atraktivniji dizajn – dizajn van Berkela je izabran. Funkcionalne karakteristike kao i budžet koji projekat zahteva su bile druga tačka koja je doprinela izboru van Berkelovog dizajna.

Čak i pre izgradnje, most je bio poznat kao „Labud”. Njegovi obrisi podsećaju na stilizovanu siluetu labuda koja se graciozno izvija iznad vode, a utisak je pojačan belom bojom. ”Labud”  izgleda kao da je izronio iz vode i na taj način odražava pokret koji sa sobom nose reka i brodovi. Dominantan u silueti grada, postao je simbol dinamičnog Roterdama.

O simobolici mosta Geert Bakaret (ugledni arhitektonski kritičar) govori u superlativu:  „ ...predstavlja kompletno ispunjenje potreba. Grad koji nije nikad završen je učinio skoro gotovim. Roterdam postaje grad u vremenu kada gradovi nestaju. Erasmus je prvi pravi most u gradu. To nije most koji je projektovan isključivo zbog funkcionalnih i strukturalnih potreba. On se ne prostire samo preko vode da bi povezao obale. On je nova gradska osovina, koja miri staro i novo, poznato i nepoznato.” Van Berkel je uspeo da pretvori arhitekturu u skulpturu. Njegov nacrt iako inovativan, poštuje koncept i ne narušava ga.

Svakom detalju je posvećen isti nivo pažnje – od različito oblikovanih nosećih stubova , ograda, podesta, do spojeva betona i betona, betona i čelika, čelika i čelika. Napravljen je i detaljan plan osvetljenja koje noću izgled mosta svodi na njegovu siluetu. Posebno unutrašnje osvetljenje ističe enterijer mosta.  Obloga svakog elementa je od krucijalnog značaja za materijalizaciju celine.

. Kada je počelo koriščenje mosta 1996., tek je otpočinjala izgradnja Kop van Zuid-a. Most je predstavljao obećanje daljeg razvoja . U toku gradnje Kop van Zuida, kako bi sprečili utisak da most ne vodi nigde, avangarda je organizovala razna dešavanja u blizini mosta – razne izložbe, preformanse i sl. Do danas, korišćen je u desetinama filmova, i nezaobilazna je turistička atrakcija. Erasmus je tako postao simbol Roterdama na način na koji je Tauer simbol Londona ili Bruklinski most simbol Njujorka. Silueti Roterdama je nedavno dodat i još jedan objekat velikog arhitektonsko-urbanističkog značaja – De Roterdam, koji je projektovala OMA.

Korišćenje

Most povezuje severni i južni deo Roterrdama. Odvojenim trasama je omogućen kako pešački i kolski tako i biciklistički i tramvajskim saobraćj. Ispod saobraćajne mreže se nalazi restoran, prodavnice kao i prostan parking. Rampa koja omogućava prolaz brodovima je duga 89m i sadrži najveće panele koji su upotrebljeni u takvoj konstrukciji na svetu.

Uspeh nekog projekta zavisi od niza faktora. Uključuje planiranje, organizaciju, menadžment, konstrukciju samog projekta, kao i mnoge druge činioce slične ovima. Spoljašnji uticajni faktori su društveno-politička situacija u zemlji, dinamika tržišta I drugi. Značajne komponente su i cena samog projekta, beneficije dobijene po izgradnji, vreme eksploatacije i kvalitet. Erasmus most u Roterdamu se može uzeti kao primer uspešnog projekta.

Erasmus je specifičan po tome što njegova primarna funkcija nije saobraćajna, već je sagradjen kao simboličn veza izmedju gradskog centra i novoprojektovanog naselja Kop van Zuid. Most ima samo dve jednosmerne kolovozne trake, dok središnji deo mosta sadrži dvosmerne tramvajske trake. Postoje takođe i biciklističke staze, kao i staze namenjene pešacima.

Ovaj most predstavlja transformaciju dizajna kao inženjerskog procesa do arhitektonskog i umetničkog oblikovanja. Most je dizajniran od strane inženjera sa fokusom na konstrukciju, više nego na arhitektonske kvalitete. Neki inženjeri su imali ozbiljne primedbe na sam dizajn mosta.

Zbog specifičnog dizajna samog mosta, bilo je neophodno uraditi procenu, odnosno analizu rizika. Analiza koja je sprovedena uključuje različite uticajne faktore koji su uzeti u proračun. Izveden je zaključak da bi bilo potrebno potrošiti dodatnih 40 miliona za izgradnju smelije verzije mosta. Važan deo ove studije je fokusiran na dizajn mosta, koji je bio očigledan rizik u tadašnjim konstruktivnim i mehanizacijskim uslovima. Medjutim, pokazalo se da je most mogao biti izveden uprkos svom zahtevnom i nesvakidašnjem dizajnu. Postojala su podeljena mišljenja u vezi analize rizika. Neki su je smatrali neophodnom, dok su je drugi smatrali neizvodljivom zbog nedostatka objektivnosti, iskustva i nedovoljno materijala za poređenje u to vreme, jer je most zahtevao inovativne tehnike gradjenja. Na kraju, procena rizika nije dovršena, a most je izveden bez većih komplikacija i problema.

Glavni problemi projekta

Što se tiče budžeta i rasporeda gradnje, može se reći da je projekat sam po sebi bio vrlo uspešan, sa manjim propustima. Most je procenjen na 365 miliona Holandskih guldena. Iz čiste transportno-inženjerske pespektive, most se može smatrati vrlo skupim, pa je stoga bio predmet brojnih rasprava.

Most je završen 4. septembra 1996. godine, kao sto je i bilo planirano. Most je iz prva imao nekolicinu problema, uključujući aerodinamičnu nestabilnost, zbog koje je most morao da se zatvori privremeno, na vrlo kratak period. Zbog aerodinamične nestabilnosti i čestog "podrhtavanja" mosta, Erasmus je dobio loš publicitet u medijima. Znalo se unapred da postoji velika verovatnoća da ce most početi da se trese. Međutim, problem je ubrzo rešen.

Kada je projektovan, simbolična vrednost mosta je dobila primat u odnosu na njegovu funkciju. Sa takvim stanovištem o dizajnu, Erasmus je ubrzo postao ikona grada, kao sto je predhodno Euromast bio, a u manjoj meri i Vilemsburg.

Većina ispitanika se slaže da je Erasmus postao simbol grada. Turisti i stanari doživljavaju most kao “živu” strukturu – zato što njegovo podrhtavanje oslikava puls grada. To suptilno podrhtavanje mosta predstavlja njegovu nesavršenost  koja ga takođe čini simbolom grada – zato što se tu vidi da most podnosi i trpi stalne promene i da im odoleva. Ovakve kao i mnoge druge stvari teraju ljude da se vezuju za objekte, zato što se po njihovim rečima ljudi vezuju za nesavršenost. Tokom jake zime 2009-10 godine, most je zbog velikih naslaga leda, bio zatvoren par dana kako bi se led otklonio.

Iako je, po mišljenju vlade, most trebao da predstavlja simbol naselja  Kop van Zuid, mnogi se ne slažu s tim. Naselje se razvijalo dosta sporo, pogotovo tokom 90-tih godina, i iako  Erasmus povezuje Kop van Zuid sa gradom, ne predstavlja veliku simboliku ovom naselju.

Olakšavajuća okolnost u proceni spomeničkog uspeha mosta je njegov dokazani kvalitet. Postoje razne metode za uvećanje kvaliteta spomenika: korišćenje raznih tehnologija ili eksperimenata koje je moguće primeniti, ali u slučaju Erasmusa još nije bilo potrebe  za istim.

Dobre strane projekta

I pored predhodno navedenih nedostataka projekta, može se reći da je projekat po mnogim merilima veliki uspeh. Poznato je da je stručno znanje presudan faktor za uspešan projekat. Ljudi koji su radili na projektu su predhodno imali dosta iskustva i radili su i timovima u kojima se svi međusobno znaju.

Most je građen velikom brzinom i u potpunosti je ispoštovan rok građenja. Razlog tome je što se prekoračenje zadatog roka kažnjava velikim novčanim kaznama pa je umesto za devet, kako je bilo predviđeno, napravljen za šest godina.

Još jedan od faktora od kojih je zavisio uspeh projekta je konstrukcija. Zahvaljujući stručnim inženjerima i izvođačima radova isprojektovana je čelična konstrukcija koja i dalje ispunajva očekivanja i odupire se vremenu i ekspanziji saobraćaja. .

Poslednji, može se reći i neizbežan faktor, pogotovo za budućnost, je inovativna tehnika. Erasmus je bio jedan od prvih mostova kod koga su kompjuteri korišćeni prilikom dizajniranja i rađenja proračuna i analiza. Korišćenje kompjutera za dizajn svakog od detalja mosta je bio presudan za veliki uspeh.

Lični stav autora o objektu

„Naša glavna briga je imala veze sa nefleksibilnom, tradicionalnom hijerarhijom koja je organizovala način na koji smo mi, arhitekt uvek radili. Bili smo kritični po pitanju odabira glavnom izvođača radova. Da li je ovaj koncept bio razuman model za rad? Iz toga je proistekao odabir ljudi koji mogu dobro da funkcionišu kao mehanizam

.

Možda i najbitnije, želeli smo da pomerimo granice arhitekture, da pronađemo nove avenije koje bismo istraživali. Posvetili smo se traganju novih arhitektonskih efekata razvijanjem novih dizajn tehnologija. Težili smo ka što većoj inkluzivnosti.

Radeći na Erasmusu, naučili smo veliku lekciju. Radili smo zajedno sa inžinjerima jer nismo mogli da ga završimo sami. Sa kompjuterom smo uspeli da postignemo mnogo toga člime je ova tehnologija odigrala važnu ulogu. Na ovja način smo mogli da sagledamo sve odjednom. Geometrija, materijali, konstrukcija, svetla, pešačke staze i mnogo toga je proučeno od strane kompjuterskih mašina.

Međutim, ovo nije bio jednostavan način da se stvore nove forme. Postao je način da se istraže nove mogućnosti organizacije. Sa ovim novim sredstvima, stari način rada nije imao smisla. Zapamtite, arhitekte najpre organizuju misli i ideje, a onda komjuteri odigravaju glavnu ulogu u ostvarenju istih. To nam omogućava da budemo dosta efikasniji u tome šta radimo. Ovom novom organizacijom rada dobili smo mnogo više slobode“.

Što se tiče roka koji smo morali da ispoštujemo, voleo bih da smo imali više vremena. Nakon izgradnje, ispitivali smo mogućnosti bojenja i konstrukcije koju su mnogi kritikovali.

Lični stav o autora eseja o objektu

Erasmus je završen 1996. i dok su izvođeni radovi na Kop Van Zidu, na drugom kraju obale su pravljeni planovi za izgradnju velikog poslovno-stambenog kompleksa. Iako je izgradnja De Roterdama počela 2009. a završila se 2013. godine, između dizajna Erasmusa i dizajna De Roterdama ne uočavamo vremenski razmak od trinaest godina koliko je prošlo od izgradnje objekata. Erasmusov asimetričan, elegantan, minimalistički dizajn je pogodan za podnošenje promena okruženja shodno tehnološkom razvoju i konstantnom menjanju duha vremena.

Krenuvši od toga da je most trebao da predstavlja vezu između dva dela grada i da ima simboličnu vrednost, postao je krucijalni element koji je služio da olakša ekspanziju grada i glatko funkcionisanje saobraćajne strukture. Arhitekta se poigrao našom precepcijom i koriščenjem materijala i konstruktivnih elemenata postigao skulpturalni dizajn koji i dalje izaziva divljenje kako građana i turista tako i arhitekata.

Glavni noseći element deli most na dve celine – jednu kod koje su gušće raspoređena čelična užad,  koji kao da imaju ulogu da sakriju metropolu koja se razvija iza njih, dok se s druge strane nalaze samo dva kabla  i na taj načini formiraju sa glavnim stubom ram kroz koji se nazire manje razvijen deo Roterdama ostavljajući otvoren pogled na horizont. Tako je most u prvom planu u odnosu na grad. Važno je istaći uticaj koji je Erasmus imao na dalje projektovanje mostova tj. na njihov dizajn. Samo u Srbiji možemo izdvojiti dva mosta kod kojih uočavamo želju da most predstavlja skulpturalni element u prostoru (most na Adi izgrađen 2012. i Pešački most u Nišu izgrađen 2003. godine.).

Erasmus je obeležio početak novog perioda konstantog razvoja Roterdama i svojim dizajnom podržava, ne remeti  i inspiriše dalje promene.